Смрт Муја Хрњице (Фоча) 0001    Књигу пише Катарица Мехо, 0002    Па је спрема побратиму своме, 0003    Са Кладуше буљук-баши Мују: 0004    »Хајде мени у Крајину сиђи, 0005    Да идемо у лов у планину, 0006    Да бијемо срне и љељене.« 0007    Када Муји ситна књига дође, 0008    Књигу учи и на њу се смије, 0009    Па завика свог брата Халила: 0010    »Иди, нађи силах и оружје! 0011    Хајде, мајко, скухај брашњеницу!« 0012    Кад му мајка скуха брашњеницу, 0013    Халил спреми силах и оружје, 0014    Ондар Мујо на ноге скочио, 0015    Пак се свуче тер се преобуче. 0016    Одазва се са пенџера Мехо: 0017    Он обуче силах и хаљине, 0018    А на ноге притеже опанке, 0019    А на леђа торбу обравницу, 0020    А по торби струку сингашицу, 0021    А у руке сјајна гарабина, 0022    Па отален походио Мујо. 0023    Куд год иде, на Крајину сиђе 0024    До бијеле побратима куле; 0025    Побратима са авлије викну. 0026    »Ходи, побро, да пијемо вина.« 0027    Кад Мујага на кулу изиђе, 0028    Шире руке, у образ се љубе, 0029    Па сједоше хладно пити вино. 0030    Ту су они конак учинили, 0031    А на јутру добру уранили, 0032    Па на ујутру попили ракију, 0033    И шећерли кахву похарчили. 0034    Ондар вели Катарица Мехо: 0035    »Хајде, љубо, спремај брашњеницу!« 0036    Ондар љуба на ноге скочила, 0037    Па заврати уз руке рукаве, 0038    Приготови лаке брашњенице, 0039    У мјеђине приточила вина, 0040    Приточила вина и ракије, 0041    И овнова меса дебелога. 0042    Так завика Катарица Мехо: 0043    »Хајд на ноге, буљук-баша Мујо, 0044    Да иђемо у лов у планину!« 0045    И отале побре полазише; 0046    Кад сиђоше на мермер-авлију, 0047    Поврати се Катарица Мехо 0048    Уз бијелу од камена кулу, 0049    Да нареди вјереници љуби, 0050    Да му чува од камена кулу. 0051    Кад изиђе на чардаке Мехо, 0052    И погледа црнијем очима, 0053    Мујо сједи с љубом на душеку, 0054    Вино пије, а лишце јој љуби. 0055    Кад се Мехо на авлију врати, 0056    Кад то Мујо чека на авлији, 0057    У руци му пушка гарабина. 0058    Тад помисли Катарица Мехо: 0059    »Ах ли Мујо, један сигирбазу, 0060    Платићеш ми, Бога ми једнога, 0061    Док сиђемо у лов у планину!« 0062    Па кад сишли у лов у планину, 0063    У Звијезду, високу планину, 0064    Онда рече Катарица Мехо: 0065    »Побратиме, буљук-баша Мујо, 0066    Кол’ко има вакта и земана, 0067    Како смо се Мујо побратили, 0068    Ја нијесам с тобом разговаро, 0069    Шта т’ убити море на мејдану?« 0070    А вели му буљук-баша Мујо: 0071    »Побратиме, Катарица Мехо, 0072    Седам драма маџарије жуте 0073    Мен’ убити море на мејдану.« 0074    Онда рече Катарица Мехо: 0075    »Побратиме, буљук-баша Мујо, 0076    Ал ћеш остат на чек у планини, 0077    Ал ћеш пуштат хрте и загаре?« 0078    Онда рече буљук-баша Мујо: 0079    »Ја ћу чекат срне и љељене, 0080    А ти пушти хрте и загаре«. 0081    Оде Мехо низ планину пусту, 0082    Па запушћа хрте и загаре. 0083    Кад штекнуше хрти и загари 0084    Тад се Мехо врати уз планину. 0085    Па је Мехо пушку препунио 0086    Седам драма жуте маџарије, 0087    Па он паде за танку јелику, 0088    Пружи пушку низ лијеву руку; 0089    На Мују је нишан саставио, 0090    А на пушци ватру наложио. 0091    Кад му пуче пушка у планини, 0092    Све са јела тице полетјеше. 0093    Лоше згађа ал добро погађа, 0094    Удари га у плећи јуначке, 0095    А прскоше токе на прсима. 0096    И он уби буљук-башу Муја, 0097    Па похвата хрте и загаре, 0098    Па он оде својој танкој кули. 0099    Ал остаде на ногама Мујо, 0100    Ту је стајо ц’јелу хефту дана, 0101    Није пао у зелену траву, 0102    Ма да бјеше свијет мијенио. 0103    У то доба бјеше у планини 0104    Добар јунак, Јован харамбаша 0105    Су својијех тридесет пандура; 0106    Јер он стражу од Турака чува, 0107    Да не прођу низ земљу ћесарску. 0108    Кад изиђе Јован харамбаша, 0109    Да претражи Звијезду планину 0110    Са својијех тридесет пандура, 0111    Па погледа црнијем очима, 0112    Кад сто стоји буљук-баша Мујо. 0113    Кад га је Јован опазио, 0114    Ондар јами пушку џефердара. 0115    Паде Јован на десно кољено, 0116    На лијево руку наслонио. 0117    Кад му пуче пушка пред очима, 0118    Лоше згађа, ал добро погађа, 0119    Згоди Муја међу очи црне, 0120    Па од земље на ноге скочио, 0121    И потеже мача зеленога, 0122    Те на Муја јуриш учинио, 0123    Па му скиде са рамена галву. 0124    Онда главу у зобницу баци, 0125    Те је носи у Котаре равне, 0126    Господару, од Котара бану, 0127    Њој је бану пешкеш учинио.